Šta ste zadnje igrali?

[Nuuq]

Jeste, malo sam zavirio u kutiju bonfirea, već vidim kako će nam se dimiti iz ušiju

Ma znaš šta, baraba je. Ponekad mislim da to namjerno radi dok se zlobno smije. Kreten. Ali mi je daleko najdraži dizajner. Meni je Trajan nakdrazi i dalje, mada je Bonfire kandidat da je prestigne. Strašna igra.
Nije ona teška kada je naučiš. Lagano se igra, i sve ima smisla. Ali do tada,,, jadnatimajka.

[Minsc1610]

Bonfire je bilo jako teško objasniti, sin je već na pola kolutao očima a inače stvarno ima strpljenja. I onda kada netko to sve i objasni, igrati smisleno je nemoguće. Tu je veliki zid Bonfirea. Taj prvi play će ili dobiti igrača ili ga zauvijek izgubiti što se dogodilo mom Jakovu. On je više ne želi ni pogledati. Ne zato što mu je loše išlo nego mu je mozak prokuhao i nije mu bilo zabavno. On the other hand meni je bilo predivno iskustvo. Šmrc. Sad stoji na polici i gleda me, pita: šta ćemo? A ja samo sliježem ramenima.

[dado]

Osim stalne postave Arnaka igramo i:
https://boardgamegeek.com/boardgame/283155/calico
Jako nam se dopao (iako nisam neki mačkoljubac). Dosta je izazovna igra, no vrlo ugodna za igranje. Komponente su top i sve je baš kako treba.


Tu je i:
https://boardgamegeek.com/boardgame/340677/bad-company
Također solidna igra. Možda ne baš tako dobra kako sam očekivao i koliko mi je bila nahvaljena, ali definitivno solidna igra. Komponente bi mogle biti kvalitetnije. Od rasutih upgrade karata neke su bile svinute u neotvorenoj kutiji jer su slobodno letale po kutiji. No, to je več poznati problem ove igre.

[Nuuq]

Bonfire je bilo jako teško objasniti, sin je već na pola kolutao očima a inače stvarno ima strpljenja. I onda kada netko to sve i objasni, igrati smisleno je nemoguće. Tu je veliki zid Bonfirea. Taj prvi play će ili dobiti igrača ili ga zauvijek izgubiti što se dogodilo mom Jakovu. On je više ne želi ni pogledati. Ne zato što mu je loše išlo nego mu je mozak prokuhao i nije mu bilo zabavno. On the other hand meni je bilo predivno iskustvo. Šmrc. Sad stoji na polici i gleda me, pita: šta ćemo? A ja samo sliježem ramenima.

Ne znam voliš li to, ali probaj solo. Igra ima odličan AI, među najboljim koje sam igrao.

[Minsc1610]

Bonfire je bilo jako teško objasniti, sin je već na pola kolutao očima a inače stvarno ima strpljenja. I onda kada netko to sve i objasni, igrati smisleno je nemoguće. Tu je veliki zid Bonfirea. Taj prvi play će ili dobiti igrača ili ga zauvijek izgubiti što se dogodilo mom Jakovu. On je više ne želi ni pogledati. Ne zato što mu je loše išlo nego mu je mozak prokuhao i nije mu bilo zabavno. On the other hand meni je bilo predivno iskustvo. Šmrc. Sad stoji na polici i gleda me, pita: šta ćemo? A ja samo sliježem ramenima.

Ne znam voliš li to, ali probaj solo. Igra ima odličan AI, među najboljim koje sam igrao.

Volim samo neke igre solo. Po tom pitanju sam čudan. Vidio da ima solo i to je jedini razlog zašto je nisam stavio na prodaju. Recimo Gugong obožavam, sin rekao no way i pokušavao sam početi solo ali nisam mogao. Nije me vuklo. Neki dan Ark Nova solo fenomenalna. Večeras opet igram. Bonfire mi se čini da nije puno posla. Nadam se da će mi biti ok. Zapravo ne volim puno setupa za igrat sam.

[Nuuq]

Gugong nije neka solo igra, meni, jer mi AI nekako čudno sve to radi. Ono u dvije faze i to... Ovaj u Bonfire je toliko jednostavan da je to nevjerovatno. Nisam siguran ali mislim da je u Gugong solo mode radio Turzi, a on nije normalan. Kao u Teotihuacan. Užas. Nije komplicirano toliko koliko je viška pokreta i faza.
Ovo u Bonfire i zaboravis da ima. Kao neki event da okreneš i gotovo. Highly recommend.

[Minsc1610]

Probam pa javim. Sad si me zapalio.

[Deni]

https://boardgamegeek.com/boardgame/256 ... nd-edition

Nisam pretjerani ljubitelj war gameova, area controla i povezanih tematika, te sam tek nekoliko igara tog tipa odigrao... prve mi napamet padaju Cyclades, Mare Nostrum, Game of Thrones, Inis, Small world, Blood Rage...

Odmah u glavu Pax Pamir 2nd ed. ima ono nesto. Tesko mi je objasniti, ali vec iz dvije partije vidi se da je sve pogodjeno kako treba. Izvrstan twist u ovom tipu igara mi je cinjenica da zapravo nitko ne kontrolira jednu "boju" vec igraci predstavljaju lokalni narod koji se prilagodjava ratnim zbivanjima "kako vjetar puse". Tako partiju mozete zapoceti na strani Britanaca, a teoretski vec na iducem turnu mozete izdat Britance i priklonit se Rusima. Caka je u tome sto trupe na mapi pripadaju svima i nikome, ovisno kome su igraci priklonjeni u tom trenutku. Igraci se bore za dominantnost koja mozete trigerati kraj igre i ili sakupljaju bodove na racun rasirenosti svojih ljudi po mapi.

Posebno mi je zanimljivo sto igra van area controla izvlaci najbolje iz karata. Na potezu imate dvije akcije. Izbor su uzeti kartu i odigrati kartu, ali je fora ako dobro slazete tableu moguce je da aktivirate dodatne bonus akcije pa se cak tu javlja i koketiranje s, uvjetno receno, engine buildingom. Karta prilikom aktiviranja ima jednokratnu akciju, dok u tableu ima druge akcije na izbor.

Tesko mi je sve zazeti u par recenica, jer dosta je sve to slojevito, ali zapravo nije komplicirano niti neintuitivno.

Zaista netipican area control game u kojem borba nije jedini, a najcesce i ni najbitniji aspekt stjecanja kontrole ili pobjede. Debela preporuka!

[Deni]

https://boardgamegeek.com/boardgame/256 ... nd-edition

Nisam pretjerani ljubitelj war gameova, area controla i povezanih tematika, te sam tek nekoliko igara tog tipa odigrao... prve mi napamet padaju Cyclades, Mare Nostrum, Game of Thrones, Inis, Small world, Blood Rage...

Odmah u glavu Pax Pamir 2nd ed. ima ono nesto. Tesko mi je objasniti, ali vec iz dvije partije vidi se da je sve pogodjeno kako treba. Izvrstan twist u ovom tipu igara mi je cinjenica da zapravo nitko ne kontrolira jednu "boju" vec igraci predstavljaju lokalni narod koji se prilagodjava ratnim zbivanjima "kako vjetar puse". Tako partiju mozete zapoceti na strani Britanaca, a teoretski vec na iducem turnu mozete izdat Britance i priklonit se Rusima. Caka je u tome sto trupe na mapi pripadaju svima i nikome, ovisno kome su igraci priklonjeni u tom trenutku. Igraci se bore za dominantnost koja mozete trigerati kraj igre i ili sakupljaju bodove na racun rasirenosti svojih ljudi po mapi.

Posebno mi je zanimljivo sto igra van area controla izvlaci najbolje iz karata. Na potezu imate dvije akcije. Izbor su uzeti kartu i odigrati kartu, ali je fora ako dobro slazete tableu moguce je da aktivirate dodatne bonus akcije pa se cak tu javlja i koketiranje s, uvjetno receno, engine buildingom. Karta prilikom aktiviranja ima jednokratnu akciju, dok u tableu ima druge akcije na izbor.

Tesko mi je sve zazeti u par recenica, jer dosta je sve to slojevito, ali zapravo nije komplicirano niti neintuitivno.

Zaista netipican area control game u kojem borba nije jedini, a najcesce i ni najbitniji aspekt stjecanja kontrole ili pobjede. Debela preporuka!

Samo da spomenem da sve ovo što si nabrojio nije ili nije primarno wargame.

[realuka]

Evo odigrao nakon dugo vremena jedan Memoire 44. Ne bi bilo ništa posebno da za protivnika nisam imao mog petogodišnjeg balavica koji ne usput rečeno u završnici dobio (pomagao sam mu naravno oko karata, kretanja i nekih ideja no ključne odluke je sam donosio. Također smo igrali sa otvorenim kartama)
Sljedeći put igramo sa skrivenim kartama i krivim savjetima pa da vidimo može li me onda dobiti.